Kada ishrana više nije naivna tema

3967455172_bae4ff8c3d_o

Negde u starijim razredima osnovne škole, sa sve većim interesovanjem za fizički izgled i kada su uveliko u toku promene koje telo od dečijeg prevode u odraslije muško ili žensko, u nekim krugovima đaka, posebno devojčica ishrana postaje zanimljiva tema. Sa druge strane, fizički izgled se komentariše, prikazuje i tumači u sredini i kroz medije i redovno se diskutuje u društvu vršnjaka. Na naslovnicama, u reklamama i filmovima ne mogu se nabrojati za veliku većinu nerealne slike i pravila lepote, a istina, da glumci i modeli postižu i održavaju svoj izgled često rigoroznim režimima, iz profesionalnih razloga ali i u velikom broju slučajeva rezultati se postižu „brisanjem“ nedostataka i intenzivnim remodeliranjem u kompjuterskoj obradi slike, pa i hiruške intervencije nisu strane u tim krugovima koji postavljaju masovne uzore i standarde „lepote“. Đak čije se telo menja na za njega neobjašnjive načine, bilo da je ponosan ili se stidi, ili ga uznemirava i plaši ili je čini se indiferentan, svakako oseća i reaguje na ove promene vrlo duboko. Poslednje što se može reći za mladog adolescenta je da je siguran u svoj izgled i da ga ove promene njegovog tela ne uznemiravaju i ne zbunjuju.

Tu su i komentari okoline i komentari vršnjaka u odnosu na izgled koji mogu biti surovi, preterani i zlobni i koji duboko povređuju one kojima su upućeni. Čak i blaži nepromišljeni usputni komentari mogu da ostave traga ili da nose nerealne zahteve i poruke o tome kako neko treba a kako ne treba da izgleda, šta je lepo, šta je ružno i za podsmeh. Ovakve poruke i komentari mogu dugo odzvanjati u glavi đaka i usmeravati njegove ideje o poželjnom izgledu. Ovo je ipak period kada đak sve više želi i trudi se da bude uspešan u tome da negde pripada. Ovo je jedna od najvećih potreba u tom periodu i vrlo je značajno za pravilan razvoj da đak nađe načina da bude prihvaćen u nekoj grupi vršnjaka. Polako, što je prirodno za adolescenciju, đak će se identifikovati više ili manje sa stavovima grupe u kojoj se nalazi i koje je deo. U ovom svetlu, za đaka bilo bi korisno da ima kvalitetnu alternativu nerealnim zahtevima iz sredine. Pripremu u ovom periodu za osvajanje i prihvatanje svoje slike tela i svih promena koje se dešavaju mogu činiti razgovori unutar porodice, otvoreni i jasni i objašnjenja o tome šta ih u razvoju čeka. Korisno je ponuditi jasnu i razumnu poruku koliko su razne razvojne promene normalne, ukazati na nerealne zahteve i stereotipe o telesnom izgledu iz medija i objasniti koliko je puno načina da se telo prihvati kao normalno i lepo,koju će poneti sa sobom u spoljašnji svet. Korisno je za biti tu da se sa vremena na vreme prodiskutuju ove teme otvoreno i uz slušanje i razgovor o emocijama i brigama sa obe strane. U poslednje vreme na internetu se mogu naći poučni video snimci kako se kompjuterskom obradom stiže do slike na naslovnoj strani ili na reklami, delovi tela se brišu, prebojavaju, izdužuju ili skraćuju, sužavaju, premeštaju do neprepoznatljivosti. Poznati su slučajevi manekenki koje su mlade preminule zbog izgladnjivanja. Kao reakcija na ove događaje npr. odlučeno je na Madridskoj nedelji mode da manekenke cija je težina ispod 50kg ne mogu da se pojave u ulozi promotera španskih modnih brendova.

Jedan od načina da se pokuša kontrola nad telesnim promenama i nad telesnim izgledom su vežbe i ishrana. Đaci mogu početi da vežbaju, a u krugovima, obično drugarica, mogu se pojaviti priče o raznim dijetama, isprobavanje ovih i onih načina ishrane, favorizovanje nekog tipa hrane i slično. Za đaka da vežba i isprobava dijete i favorizuje neki tip ishrane nije ništa neobično čemu treba poklanjati posebnu pažnju. Ipak, jedan deo đaka zainteresovanih za dijete i određeni način ishrane će u mnogo većoj meri posvetiti ovim težnjama, u meri koja više nije zdrava. Takođe, neki đaci će imati stil ishrane koji nije svesno usmeren ka postizanju nekog cilja koji može da se nekome objasni, a da taj način ishrane opet nije zdrav i zabrinjava. Brigu izaziva moguća pojava anoreksije (izgladnjivanja) i/ili bulimije (prejedanje sa namerno izazvanim povraćanjem). Neki već začeti i blaži problemi sa ishranom od ranije mogu da se intenziviraju i produbljuju u ovom osetljivom uzrastu. Navedeni poremećaji ishrane tada nisu retki, a mogu biti vrlo opasni, čak i životno. Anoreksija je jedan od vodećih uzroka smrtnosti u grupi psiholoških oboljenja.

Ishrana nije samo stvar tela i izgleda, ishrana je u isto vreme u velikoj meri i stvar duše. Kroz odnos prema hrani, način ishrane i stav prema hranjenju, mogu se provlačiti duboki i davno postavljeni psihološki simbolični manevri, nastojanja i pokušaji da se unutrašnji svet organizuje, izrazi i kontroliše. Neretko, ove psihičke težnje nisu svesno prepoznate što ne znači da nemaju svog udela u svakodnevnom životu, naprotiv. Davni su koreni psihološkog značaja ishrane. Najraniji odnos majke i deteta, ishrana i dojenje i način na koji dete doživljava interakciju sa majkom dok se hrani ili traži hranu ili je gladno ili uzima hranu, koje emocije sve ove interakcije bude, povezuje sam čin ishrane i sam doživljaj hrane sa mnogo širim spektrom doživljaja i emocija i psiholoških težnji koje se bude i boje čitav unutrašnji svet bebe. Kasnije, tragovi ovih događaja u detinjstvu se provlače se kroz sve faze života, negde kao tračak negde kroz mnogo jači uticaj. Ishrana može postati sredstvo i polje izražavanja unutrašnjih psihičkih događanja. Ishrana može da se doživljava i koristi da umiri, da nagradi, da skrene pažnju, da bude zamena za nešto drugo. Adolescencija i jeste period kada se iskustvo iz raznih prethodnih razvojnih faza ponovo javlja i prorađuje. Ovo donosi ponovo na površinu neke problematične momente u ranijim fazama odrastanja ali, što je ohrabrujuće, donosi i novu šansu da se delimično nadoknadi propušteno ili koriguje pogrešno ili nerazrešeno iz ranijih faza razvoja.

Kada se treba zabrinuti – kada se pojave ozbiljni znaci i ponašanje koje je daleko od uobičajenog, mnogo pre nego što stanje dođe do ekstrema kada je zdravlje ozbiljno ugroženo. To bi moglo da izgleda ovako:

-Strah od dobijanja na težini, do te mere da se obroci izbegavaju, to je praćeno izraženom napetošću i akcijama sprovedenim u svrhu ne unošenja namirnica. Ova fobija je udružena sa izmenjenom telesnom slikom – telo se iako je normalno ili vitko/mršavo doživljava kao debelo i postoji veliki strah i zaziranje od gojenja.

-Veliki gubitak težine može biti objašnjen time da prosto nemaju apetita.

-Čudno ponašanje u pogledu hrane: skrivaju hranu, izazivaju povraćanje, nose hranu sa sobom ili opsesivno pripremaju obroke za druge.

-Veoma izmršaveli fizički izgled je tipičan za anoreksiju, isto kao i napori da se ovo prikrije putem odeće i šminke. Mlada osoba sa bulimijom može da ima normalnu ili povišenu telesnu težinu.

-Obrok odnosno konzumacija hrane se završava izazivanjem povraćanja ili korišćenjem laksativa, diuretika ili sličnih supstanci radi eliminacije unete hrane. Ove radnje se skrivaju.

-Hrana se konzumira često (na oko 2 sata), najčešće krišom, guta se nedovoljno sažvakana ili u količinama koje nisu uobičajene za većinu ljudi u odgovarajućem vremenu i situaciji.

-Konstantna briga o telesnoj težini, konstantno računanje koliko je pojedeno, koliko kalorija i prateća zabrinutost.

-Kada izgladnjivanje dugo traje koža postaje bledo-žuta, suva koža, meka i paperjasta kosa (moguća alopecija).

Kako to izgleda kada već mladi dođu u ozbiljnom stanju kod stručnjaka:

-Počinje da drži dijetu “radi boljeg izgleda na plaži”. Dijeta se sastoji od jednog obroka koji je podrazumevao ili jednu voćku ili salatu, što je trajalo tri meseca. Posle 17 sati nije uzimala ni vodu. Primenjivala je restrikciju ishrane, povraćanje i fizičke vežbe. Vežbe radi 2 puta dnevno po 2 sata. Ima 37kg i izuzetno ozbiljno ugroženo zdravlje.

-Poslednjih meseci uzima jedan obrok dnevno, ogromne količine sokova i limunade, vežba po sat dnevno. Potom počinje da izbegava da obeduje sa drugim članovima porodice. Uzimanje hrane je praćeno izraženim osećajem stida i niskim samopoštovanjem, razdražljivošću, plačljivošću kao i potrebom da se osami. Ima faze kada se krije i halapljivo jede veće količine hrane (pre svega slatkiša). Žali se na slabost koncentracije. Kosa joj pojačano opada poslednjih meseci, koža se peruta.

-Dolazi u pratnji majke i na majčinu inicijativu jer je od pre 4 meseca drastično izgubila apetit i na telesnoj težini. 8 meseci ranije majka primetila da slabije jede, meso je sasvim izbacila iz jelovnika. Prvi put se javila psihijatru kada je imala pet godina. Tad je preterano plakala pri polasku u vrtić i sve češće povraćala. Nije htela da spava u vrtiću i devojčice su je zadirkivale što je debela. Posebno negoduje kad je majka rekla da je pre neki dan u toku ručka rekla “Meni je bolje da umrem nego da me terate da jedem”.

Mladi koji pokazuju sklonost ka anoreksiji mogu imati crte ličnosti perfekcionizma, češće introvertne, osetljive, ambiciozne devojčice, orjentisane ka akademskim postignućima koje ispunjavaju očekivanja roditelja, imaju visoke standarde i pokazuju krutost u postizanju istih. Mogu imati izuzetan uspeh u školi i sportu. Devojčice negiraju poremećaj, objašnjenja izbegavaju, kao i promišljanje o ponašanju. Mladi koji su skloniji bulimiji češće traže pomoć i pate zbog svog stanja. Često postoji nedostatak dobrog raspoloženja, nezadovoljstvo sobom, nestabilna osećanja.

Ako se primete ozbiljni znaci, bolje obratiti se što pre lekaru ili psihoterapeutu i ako nema razloga za preveliku brigu otkloniti sumnje, nego dopustiti da simptomi ostanu toliko ekstremni i poodmakli da je zdravlje đaka narušeno i šansa za izlečenje ozbiljno ugrožena. Izrazito nepravilna ishrana je vrlo opasna po fizičko zdravlje, može ostaviti trajne posledice i čak imati fatalan ishod. Tretman uključuje edukaciju porodice i deteta, obuku, ozbiljnu i često dugotrajniju psihoterapiju i u nekim slučajevima lekove kao deo tretmana.

Korišćem sadržaj sa PEP Web-a – (Full of Your Self: How Eating Disorder Symptoms Encode a Relational History, Heather Ferguson, L.C.S.W. and Sarah Mendelsohn, L.C.S.W., 2011)

0 Komentara

Napišite komentar