Kako motivisati dete da se vrati školskim obavezama

061026-N-5271J-014
Sasebo, Japan (Oct. 26, 2006) - Jennifer Tonder (right), a teacher's aide for a 3rd-4th grade multi-age class, discusses the various books available from the Reading Is Fundamental (RIF) grant given to Sasebo Elementary School with a student. The RIF donated 1,000 books to the school's library. Sasebo Elementary was the first overseas school to receive the RIF grant. U.S. Navy Photo by Mass Communication Specialist 3rd Class Jeff Johnstone (RELEASED)

Verujem da se i vi kao i vaša deca osećate tužno i demotivisano kada posle godišnjeg odmora morate da se vratite poslovnim obavezama. Nikome nije prijatno da posle uživanja, rasterećenosti, učestalijeg druženja sa prijateljima i svojom porodicom, nastavi sa obavezama, odgovornošću, stresom i neophodnom organizacijom na svim životnim poljima. Sada kada ste došli u dodir sa svojim osećanjem, znate kako je i vašoj deci u periodu ponovnog polaska u školu.

Ključno pitanje glasi: Kako se vi postavljate u situacijama ponovnog vraćanja obavezama? Na koji način sebe motivišete? Kako se ponašate i šta govorite u tom periodu? Način na koji vi shvatate vraćanje svakodnevnim životnim stresovima i odgovornostima, najverovatnije će razumeti i vaše dete. Ukoliko uvidite da je upravo ovakav slučaj u vašoj porodici, način na koji sebe motivišete, možda može pomoći i vašem detetu. Naravno, prilagođen dečijem uzrastu.

Nešto što je jako korisno uverenje, ne samo za dete, nego i za vas, jeste razmišljanje o početku škole, novim izazovima, novim druženjima, iskustvima i doživljajima, a ne o kraju nečega što je bilo ugodno. Razmišljajte i navodite svoje dete da razmišlja o tome šta mu sve početak nove školske godine donosi dobro, pozitivno i korisno, a ne šta je, završetkom raspusta izgubilo. Bićete i vi i vaše dete poletniji i motivisaniji za nove izazove.

Još jedna od dobrih tehnika motivacije deteta za vraćanje školskim obavezama jeste organizacija vremena u sledećem periodu. Veoma je korisno da samu organizaciju pišete na parčetu papira koji ćete kasnije zalepiti na zid i bilo bi lepo da to radite sa svojim detetom. Poslušajte njegovo mišljenje, čujte šta ono ima da vam predloži. Aktivno učestvovanje u pravljenju plana stvara kod deteta osećaj veće samostalnosti i želje da preuzme odgovornost za svoje postupke i aktivnosti. Na ovaj način ga učite da bude samostalno i da kasnije, tokom života, zna samo sebe da motiviše.

Česta greška roditelja koji malo vremena tokom godine provode sa svojom decom jeste što, kada odu na raspust, raspuste se i sa svim ostalim obavezama. U želji da ih što manje opterećuju, roditelji im čine medveđu uslugu. Način na koji će se dete organizovati, motivisati i kasnije uspešno voditi samostalan život, zavisi i od toga koliko mi imamo poverenja u njega, a to poverenja se prvenstveno ogleda u preuzimanju obaveza u okviru porodice. Neka vaša deca nastave sa kućnim zadacima i tokom raspusta, na taj način će i početak školske godine prihvatiti samo kao još jedno uobičajeno zaduženje.

Da ne bismo vaspitali decu robote, koji samo imaju obaveze, mnogo je bitno svakom zadatku koji pred njega postavljate dati smisao. U tom segmentu ulogu igra cela porodica. Način na koji se u porodici vrednuje škola, učenje i organizacija životnih aktivnosti, dete će usvojiti kao svoj deo sistema vrednosti. Razgovarajte sa detetom koliko je škola važna, šta nam obrazovanje donosi, koje benefite dobija ukoliko bude obrazovano. Takođe, veoma bitno je da majka i otac šalju detetu iste poruke, da ga zajedničkim snagama motivišu, jer će, sigurno, udruženim snagama, imati više uspeha.

Budite otvoreni prema svom detetu, recite mu da je i vama bilo teško da se, posle odmora, vratite svojim poslovnim obavezama i kako ste se tada motivisali. Objasnite mu koliko je bitno da svoje ponašanje, obaveze, a i život drži u svojim rukama.

0 Komentara

Napišite komentar