Kako postaviti granicu u odnosu sa adolescentom

Teens sharing earphones, listening music outdoor. Summer time.  Image is captured in 12 bit RAW and processed in Adobe RGB color space.

Da li se sećate perioda kada ste bili adolescent? Kako ga pamtite? Da li prepoznajete sebe iz tog perioda u ponašanju vašeg deteta danas?

Period adolescencije je veoma interesantan period u razvoju svakog deteta. Činjenica je da je mnogo interesantniji detetu, nego njegovom roditelju. Za roditelje je ova razvojna dob deteta veoma zahtevna. Kao da su sva pravila i vaspitni principi koji su do tada važili u odnosu roditelj-dete odjednom izbrisani gumicom. Često je utisak roditelja da vaspitanje kreće ispočetka.

Deca u ovom periodu počinju da preispituju sebe, druge ljude i svet oko sebe. Postaju svesniji svojih mogućnosti, svog mesta u društvu i stvaraju temelje onoga što će biti kada porastu. Nešto što je karakteristično za adolescenciju jeste dodatni polet i snaga sa uverenjem „ja sve mogu“ ili „niko mi ništa ne može zabraniti“. Vodeći se ovakvim uverenjima, deca se suprostavljaju autoritetu, ispipavaju granice i žele da postave svoja pravila. U zavisnosti od temperamenta deteta, sve ove karakteristike se različito ispoljavaju, ali ih sigurno možete primetiti.

Kada dete uđe u period zvani „ja mogu sve“, cela porodica se menja. Odnosi, granice, stepen odgovornosti, moći, uključenosti u obaveze, potreba za ličnom slobodom i privatnošću se redefinišu.

Često se u praksi susrećem sa konfliktnim odnosima roditelja i dece upravo u ovom periodu. Nekada su u pitanju nagomilani propusti u vaspitanju deteta iz prethodnih perioda, ali mnogo češće je slučaj da se roditelji, ne shvatajući da im dete odrasta, čvrsto pridržavaju principa vaspitanja koje su formirali u ranijim periodima razvoja, prilikom čega adolescent postaje ili buntovan i razdražljiv ili se povlači u sebe i sve manje razgovara sa roditeljima.

Ono što je skoro uvek korisno u odnosu roditelj-dete/adolescent jeste redefinisati granice. Zapitajte se da li je isto vreme provedeno sa vršnjacima potrebno detetu od 7 i 13 godina? Da li u porodičnim odlukama mogu u istoj meri učestvovati predškolac i adolescent?

Pre nego što odlučite u kojoj meri ćete redefinisati granice u vaspitanju, porazgovarajte sa svojim detetom. Pitajte ga kako bi on voleo da izgleda vaš odnos? Naravno, zapamtite da ste vi i dalje roditelj ili „onaj koji vaspitava i usmerava“.

Vrlo je bitno da kao roditelj pravite razliku između detetovih želja i potreba. Trudeći se da uvek zadovoljite detetove potrebe, doći ćete u situaciju da dete ne ume da razlikuje ono što je njegova potreba ili obaveza od onoga što je njegova želja i što može da sačeka. Ukoliko vam adolescent zatraži za rođendan bolji telefon i vi mu to ne omogućite, kao što ste do tada radili, on će ovaj vaš postupak shvatiti kao dokaz prestanka ljubavi i pažnje.

U svrhu što funkcionalnijeg redefinisanja granica sa adolescentom, evo nekoliko pitanja za roditelje:

  • Razmislite da li vaše dete ima dovoljno privatnosti u svojoj porodici?
  • Da li je vreme u koje se vraća sa druženja ili sa žurke prikladno u odnosu na njegov uzrast i potrebe?
  • Da li se njegov glas u porodici čuje, tj. da li saslušate njegovo mišljenje po pitanju porodičnih odluka?
  • Da li je za vas prihvatljiv uticaj koji na dete imaju vršnjaci?
  • Kako razumete to što niste više interesantni svom detetu kao pre?
  • U kojoj meri vaše dete preuzima obaveze i odgovornost za svoje postupke?
  • Da li vaš adolescent sam organizuje svoje aktivnosti ili vi sve i dalje držite pod kontrolom?

Bez obzira na uzrast u kome se vaše dete nalazi, vi ste za njega uvek roditelj. Ukoliko ste izgradili blizak, brižan, otvoren odnos sa jasnom komunikacijom, svaki razvojni period vašeg deteta, pa i adolescencija, će vam prolaziti u „slatkim mukama“.

0 Komentara

Napišite komentar