Sindrom prezaštićenog deteta

soccer-390058_960_720

Radeći sa decom u prilici sam da posmatram stilove vaspitanja koje današnji roditelji neguju. Nešto što sam primetila, jeste da roditelji u velikoj meri prezaštićuju svoju decu, ne shvatajući da preteranom brigom i zaštitom čine da njihova deca, kada odrastu, budu manje sposobna za život nego što bi mogla biti.

Da li vi štitite svoje dete i koliko? Da li ono ispunjava obaveze shodno svom uzrastu? U kojoj meri su vas roditelji štitili tokom odrastanja?

Svako dete, tokom svog odrastanja, prolazi kroz različite razvojne faze. Te faze podrazumevaju određene aktivnosti, izazove, emocije i želje sa kojima se u tom trenutku prvi put susreće. Načini na koje dolaze do cilja i prevazilaze izazove čine strategije koje deca usvajaju i primenjuju kasnije u životu. Svaka aktivnost koja je nova u detetovom životu nosi sa sobom određeni rizik i opasnost za njega. Mnogo je bitno za roditelje da shvate koliko su ovakvi razvojni rizici korisni i važni za dete i njegovu samostalnost.

Da li je bilo koja aktivnost koja donosi rizik ili opasnost za vaše dete vama prihvatljiva?

Prezaštićujući roditelji izjednačavaju ljubav i brigu, pa je, po njima, dobar roditelj onaj koji svoje dete štiti od bilo čega lošeg što mu se može desiti. Pitanje je da li je sve nepoznato i novo loše? Da li je svako loše iskustvo ili neuspeh štetno po vaše dete? Da li ono donosi neku korist za detetovu odraslu dob?

Uverenja koja prezaštićujući roditelji prenose svojoj deci odnose se na opasnost koju ljudi i svet oko njih nosi sa sobom, kao i to da je dete potpuno nesposobno da brine o sebi. Na taj način, zbog neiskustva i nemanja veština potrebnih za hvatanje u koštac sa životom i izazovima koje on nosi, dete kada odraste zaista postaje nespretno, stidljivo, povučeno i nesigurno u sebe.

Da li su dobri roditelji oni koji isključe sve rizike iz detetovog života ili oni koji te rizike prihvataju kao prepreke koje dete prevazilazi da bi napredovalo?

Verujem da i vi, kao i ja, često možete čuti ili videti da roditelji pakuju knjige za školu svojoj deci, da ga ne upisuju na sport jer se može povrediti, odgovaraju umesto deteta kada ga neko nešto pita, seku hleb umesto njega jer će se ono povrediti. Šta mislite, šta deci ovakvo ponašanje roditelja govori? Da li mislite da će deca imati poverenja u sebe i smatrati sebe sposobnima ukoliko roditelji rade sve umesto njih?

Roditeljska pomoć i briga su uvek potrebni, pa i kada odrastemo, ali onaj roditelj koji se povuče kada vidi da se dete snalazi može biti siguran da radi pravu stvar. Mnogo je bitno dopustiti detetu da upozna život kakav jeste, pomoći mu da ovlada veštinama koje će mu služiti da postane stabilan i zreo čovek i kada ode iz porodičnog gnezda.

Dužnost roditelja nije da uvek i po svaku cenu učini svoje dete srećnim, već da ga nauči da samo sebe čini srećnim.

 

0 Komentara

Napišite komentar