Socijalni i porodični odnosi – međusobni uticaj i povezanost

teenager

Porodica kao i svi drugi sistemi ima svoju strukturu, dinamiku, raspodelu uloga i hijerarhiju. Ono što je čini najlepšim, raznolikim i (ne)funkcionalnim sistemom jesu odnosi među njenim članovima.

Odnos prema ljudima koje volite, prijateljima koje stičete, profesiji koju odaberete u najvećoj meri oblikujete još u detinjstvu u svojoj porodici.

Razmislite o svojoj porodici i porodicama koje poznajete. Na koji način se u njima pokazuje bliskost? U kojoj meri je važan rad i na kom je mestu u porodičnom sistemu vrednosti? Koliko su porodice o kojima razmišljate otvorene za ljude koji ne pripadaju tom sistemu? Da li ste učeni da pomažete ili tražite pomoć od drugih ljudi izvan vašeg porodičnog sistema?

Svi obrasci ponašanja stečeni tokom detinjstva i dalje postoje u vašem životu, samo su usmereni na druge ljude ili okolnosti.

Veoma je korisno o ovome razmišljati, jer ćete osvešćenošću obrazaca koje ste usvojili tokom detinjstva, mnogo korisnih stvari prilikom vaspitanja učiniti za svoje dete. Kada učite dete poželjnim načinima ponašanja ili ga kažnjavate za nepoželjno, uvek razmislite o tome (pa mu i objasnite) kakav će uticaj upravo takav njegov postupak biti procenjen od strane sredine. Ukoliko vas dete udari, vi mu recite da ste ljuti na njega i da je povredio vaša osećanja. Ukoliko vas poljubi ili pohvali zahvalite mu se. Kada se ponaša sebično recite mu da to nije lepo, jer se tako ne stiču prijatelji itd. Budite kreativni i nađite što više podudarnosti sa realnim životom, jer ćete samo tako vaspitati svoje dete da, kada odraste, bude zrelo za život u zajednici.

Način na koji pokazujete bliskost, poverenje, ljubav i način na koji govorite o emocijama u mnogome utiču kasnije, u odrasloj dobi vašeg deteta, na njegov socijalni život, odabir partnera ili prijatelja. Koliko će se osećati sigurno u partnerskoj relaciji povezano je sa sigurnošću i stabilnošću emotivne veze sa roditeljima. Takođe, poverenje koje će pokazivati prema ljudima u sredini u kojoj živi u velikoj meri je povezano sa poverenje koje je imalo u roditelje, kao i to na koji način ste vi kao porodica procenjivali ljude koji su sa vama dolazili u kontakt.

Razgovarajte sa svojom decom o emocijama, ljubavi, poverenju, drugim ljudima. Možete mu i kroz bajke ili neke druge prikladne primere objašnjavati šta znači poverenje, strah, sreća, prijateljstvo, ljutnja… Šta je i kada očekivano da osetimo? Kako znamo da se upravo ta emocija o kojoj pričamo probudila kod nas? Šta ćemo tada sa njom? Kako rešavamo konflikte, kontrolišemo bes… Na ovaj način učite svoje dete da stvara i čuva bliske međuljudske odnose, razume ljude i bude emocionalno inteligentno.

Nešto što se može smatrati kontraproduktivnim ili u suprotnosti sa socijanim odnosima jeste upravo porodična sigurnost, „ušuškanost“ i bezbrižnost koje umeju i tek kako da zbune dete u procesu odrastanja. Ukoliko su roditelji zaštićujućeg vaspitnog stila i previše štite dete od loših ishoda socijalnih odnosa, dete može steći utisak da će mu upravo tako biti i u socijalnoj sredini kada odraste. Zbog takve porodične konstelacije i načina vaspitanja deca dugo ne sazrevaju, ne prihvataju odgovornost za svoje postupke, ne znaju da se izbore za sebe i svoja prava, upadaju često u konflikte, menjaju škole i najčešće roditelji krive okolinu za sve propuste koje njihovo dete napravi.

Bez obzira na emocije i pristrasnost koja vas obuzme kada je u pitanju vaše dete, uvek imajte na umu kako njegovo ponašanje utiče na druge ljude koji mu nisu toliko bliski kao što ste vi.

0 Komentara

Napišite komentar